Skoro svaki izbor prirodnog kamena počinje isto, kupac vidi fotografiju ili uzorak, dopadne mu se boja i tekstura, i odluka je praktično doneta. Problem je što izgled ne govori ništa o tome kako će se taj kamen ponašati na konkretnom mestu, pod suncem, pod mrazom, pod vodom i pod opterećenjem. Isti materijal može biti savršen izbor za zid u dnevnoj sobi i potpuno pogrešan izbor za stazu u dvorištu. Zbog toga se prirodni kamen prvo bira prema nameni i uslovima, pa se tek unutar te grupe bira boja i format. Kada se taj redosled ispoštuje, greške praktično nema.
Sav prirodni kamen upija određenu količinu vode, samo se te količine drastično razlikuju. Granitni i drugi silikatni kamenovi upijaju vrlo malo, mermer nešto više, dok travertin i pojedini krečnjaci i peščari spadaju u znatno poroznije materijale. Za enterijer ovo skoro da nije važno, ali za spoljašnju upotrebu je presudno, jer voda koja uđe u pore zimi zamrzne i pri tom se širi. Taj pritisak iznutra vremenom razara strukturu kamena, pa se pojavljuju ljuspanje, pucanje ivica i mrvljenje površine. Zbog toga se za spoljašnje površine u našoj klimi bira kamen sa niskim upijanjem ili se porozniji materijal obavezno štiti odgovarajućom impregnacijom.
Otpornost na cikluse zamrzavanja i odmrzavanja direktno je povezana sa upijanjem vode, ali nije isto što i upijanje. Kamen se ispituje kroz veći broj ciklusa u kojima se zasićen vodom smrzava i otapa, i tek posle toga se proglašava pogodnim za spoljašnju upotrebu. U Beogradu i okolini se tokom jedne zime lako pređe nekoliko desetina takvih ciklusa, naročito na južnim stranama gde se površina danju zagreje na suncu, a noću naglo padne ispod nule. Zbog toga se za terase, staze, stepenice i fasade uvek traži materijal predviđen za spoljašnju primenu, a ne komad koji je odlično izgledao u izložbenom prostoru.
Klizavost se ne procenjuje rukom nego pripada merljivim klasama, posebno za hodanje u obući i posebno za hodanje bosom nogom. To razlikovanje je ključno, jer površina koja je sasvim bezbedna za obuću ume da bude opasna za mokra bosa stopala. Zato se oko bazena, u kupatilima i na terasama nikada ne postavlja poliran kamen, nego obrade koje daju hrapavost, kao što su štokovana, četkana, plamenovana ili antikovana površina. Isti princip važi i za spoljne stepenice i prilaze, gde se dodatno računa i na vlagu, mahovinu i led. Kod kamena za stepenice i rubnog kamena za bazene ovo je uvek prva stavka o kojoj se razgovara, pre svega ostalog.
Habanje se pojavljuje tamo gde ljudi i vozila prolaze uvek istom putanjom, pa se površina troši lokalno i vremenom postane vidljivo drugačija. Zbog toga se za intenzivno korišćene zone bira tvrđi kamen i deblja ploča. U praksi se za zidne obloge koriste znatno tanji formati, za terase i staze srednje debljine, dok se za prilaze automobilom ide na najveće debljine ili se prelazi na drugačiji sistem, kao što je kamena kocka postavljena na propisno pripremljenu podlogu. Pogrešna procena ovde ne pravi problem odmah, nego posle dve ili tri godine, kada se pojave pukotine tačno na mestima gde točak prelazi preko ploče.
Ovo je detalj koji retko ko kaže kupcu, a koji kasnije izaziva najviše nezadovoljstva. Mermer, travertin i krečnjaci pripadaju grupi karbonatnih kamenova i hemijski reaguju sa kiselinama. To znači da sirće, limun, vino, gazirana pića i, što je najvažnije, uobičajena sredstva za uklanjanje kamenca i za čišćenje kupatila, na njihovoj površini ostavljaju mat trag koji nije mrlja nego nagrizanje. Takav trag se ne uklanja pranjem, nego samo ponovnim brušenjem i poliranjem. Zbog toga se u kuhinjskim radnim pločama i u kupatilima ovaj podatak mora znati unapred, kao i to da kisele kiše i pojedina sredstva za pranje fasada isto tako deluju na spoljne obloge.
Ista vrsta kamena može izgledati potpuno različito u zavisnosti od završne obrade. Poliranje daje sjaj i najizraženiju boju, ali i najveću klizavost i najveću osetljivost na ogrebotine i kiseline, pa je namenjeno enterijeru. Brušena površina je mat, mirnija i praktičnija za svakodnevnu upotrebu. Štokovanje daje grubu, tačkastu hrapavost i najveću sigurnost od klizanja. Plamenovanje se izvodi visokom temperaturom i primenjuje se na tvrdim silikatnim kamenovima, gde stvara izrazito otpornu i grubu površinu. Četkanje i antikovanje daju blago talasastu, prijatnu površinu koja se često bira oko bazena. Cepana i lomljena površina, poznata i kao rock face, ostavlja prirodan reljef i najčešće se koristi na zidovima i fasadama.
Travertin je jedan od najtraženijih materijala i ima prepoznatljivu strukturu sa sitnim šupljinama koje su nastale prirodnim putem. Te šupljine se mogu ostaviti otvorene ili popuniti, i taj izbor menja i izgled i ponašanje materijala. Popunjen travertin je ravniji, lakši za održavanje i prijatniji za hodanje bosom nogom, dok nepopunjen ima izraženiju teksturu i rustičniji karakter. Bitno je znati čime je popunjen, jer se za spoljašnju primenu bolje ponašaju cementne mase, dok pojedine smole na jakom suncu vremenom promene ton. Kod travertina se zato uvek proverava i vrsta popune i predviđena namena.
Kod pravilnih, sečenih formata izračun je jednostavan, površina uvećana za nekoliko procenata zbog sečenja i loma. Kod nepravilnog materijala, kao što su lomljeni kamen za popločavanje, bunja i pločasti kamen, situacija je drugačija, jer se ploče slažu jedna uz drugu i uvek postoji deo koji se odbaci ili iseče. Zato se kod takvih materijala računa veći kalo, a količina se poručuje odjednom, iz iste partije. Naknadno dokupljivanje je najčešći uzrok vidljive razlike u tonu, jer prirodni kamen dolazi iz slojeva koji se međusobno razlikuju. Isto važi i za ugaone elemente kod fasadnih obloga, koji se posebno računaju po dužnom metru.
Prirodni kamen nije industrijski proizvod i razlike u boji, šari i nijansi su njegova osobina, a ne greška. Problem nastaje kada se ploče vade iz jedne po jedne palete i redom postavljaju, jer se tada jasno vidi granica između partija. Rešenje je jednostavno i primenjuju ga svi iskusni majstori, materijal se pre ugradnje uzima naizmenično iz više paleta i suvo razastre po podlozi kako bi se video ukupan raspored. Tek kada je taj raspored zadovoljavajući, kreće lepljenje. Ovih pola sata rada napravi razliku između površine koja izgleda prirodno i one koja izgleda krpljeno.
Za fasade i zidove biraju se lakši formati sa cepanom ili rustičnom površinom, kao što su štanglice, rock face, bunja i sečena cigla, uz obavezan ugaoni element. Za terase i staze traži se mrazootporan materijal, hrapava obrada i dovoljna debljina. Za stepenice se gleda otpornost na habanje, sigurna ivica i protivklizna površina. Oko bazena se traži materijal koji ne postaje vreo na suncu, koji nije klizav i koji podnosi kontakt sa hemijom iz vode. Za enterijer se otvara najširi izbor, jer nema mraza i vlage, pa dolaze do izražaja mermer, mozaik, lavabo i dekorativne obloge. Za dvorišta i prilaze koriste se kamena kocka i oblutak, koji podnose opterećenje i lako se saniraju u slučaju potrebe.
Ponuda je onoliko tačna koliko su tačni podaci koje dobije. Prvo je namena, dakle da li je reč o fasadi, terasi, stazi, stepeništu, prostoru oko bazena ili enterijeru. Drugo je kvadratura, a kod stepenica i ivica i dužni metar. Treće je stanje podloge, jer se od toga zavisi da li ide lepljenje ili je potrebna priprema. Četvrto su fotografije objekta sa nekoliko strana, jer se sa slike vidi i orijentacija i okruženje. Peto je željeni ton i stil, makar u obliku slike koja vam se dopada. Sa ovim podacima prodaja i ugradnja prirodnog kamena postaje jednostavan proces, jer se već pri prvom razgovoru sužava izbor na materijale koji za tu namenu zaista imaju smisla.
Prirodni kamen je materijal koji zadržava svoja svojstva decenijama i otporan je na habanje i spoljašnje uticaje.
Svaki komad kamena ima jedinstvenu strukturu i boju, što prostoru daje prirodan i nenametljiv vizuelni identitet.
Kamen ne zahteva složeno održavanje i pogodan je za prostore koji su u svakodnevnoj upotrebi.
Za prodaju i ugradnju prirodnog kamena za zidove, fasade i spoljašnje površine možete nas kontaktirati putem brzog upita, zahteva za ponudu ili direktno telefonom. Pomažemo pri izboru odgovarajuće vrste kamena i načina ugradnje, u skladu sa namenom i uslovima korišćenja.
