Na prvi pogled deluje da je plato oko bazena ista priča kao terasa. U praksi je znatno zahtevniji. Površina je stalno mokra, po njoj se hoda bosim nogama, voda koja pada sa kupača nosi hlor ili so iz bazena, sunce udara ceo dan bez zaklona, a zimi se sve to zaledi. Uz to je bezbednost ovde stvarno pitanje, jer na mokroj površini oko vode ljudi trče, a najveći broj povreda u dvorištima dešava se upravo na tri metra od bazena.
Zbog svega toga se kamen oko bazena bira po redosledu koji nema mnogo veze sa katalogom. Prvo se gleda ponašanje na mokro, dakle protivklizna svojstva, zatim otpornost na mraz, pa hemijska postojanost prema hlorisanoj i slanoj vodi, i tek onda boja i format. Kada se tako postavi, izbor se sam suzi na nekoliko materijala, a među njima se onda bira ono što se najviše dopada.
Postoji jedan potpuno praktičan razlog zbog kog se oko bazena retko vidi tamna obloga. Tamna površina na suncu dostiže temperaturu koja bosu nogu ne dozvoljava, pa plato koji je trebalo da bude najprijatniji deo dvorišta postaje zona koju svi pretrčavaju. Travertin u svetlim tonovima se zagreva osetno manje, ostaje prijatan i u podne, a uz to ima teksturu koja mokru nogu drži. Antikovana obrada, sa blago talasastom površinom i zaobljenim ivicama, dodatno pomaže i po njoj je prijatno hodati.
Svetliji tonovi imaju i vizuelnu ulogu. Voda u bazenu izgleda svetlije i bistrije kada je okružena svetlim kamenom, jer se svetlost odbija u nju, dok tamna obloga vodu čini tmurnijom. Ako želite dublju, tirkiznu nijansu vode, to se rešava bojom same školjke bazena, a ne tamnim platoom koji ćete leti izbegavati.
Rubni kamen za bazene je prstenasti venac koji ide po samoj ivici školjke i on nije samo dekoracija. Njegov posao je da oblikuje ivicu po kojoj se hvata ruka pri izlasku, da odvede vodu koja prska van bazena i da zaštiti konstrukciju školjke od udara i habanja. Zbog toga se izrađuje sa zaobljenim prednjim licem, najčešće sa blagim nagibom ka spolja, tako da voda ne ulazi nazad u bazen noseći prljavštinu sa platoa. Postoji više izvedbi i vredi ih razlikovati. Ravni rubni element sa zaobljenom hranom je najčešći i najmirniji. Element sa izraženim prepustom daje ivici senku i naglašava obris bazena. Kod prelivnih bazena koristi se poseban profil sa kanalom i rešetkom, gde rubni kamen prati liniju preliva po celom obimu, a tu je preciznost izrade presudna, jer se i nekoliko milimetara razlike vidi na vodenom ogledalu. Uglovi se rade kao posebni komadi, sa zaobljenjem koje prati radijus, i to je detalj po kome se odmah vidi da li je posao rađen po meri ili sečen na licu mesta.
Voda oko bazena dolazi sa svih strana, iz samog bazena preko kupača, sa kiše i iz sistema za pranje filtera. Plato se zato izvodi sa padom od bazena ka spolja, nikada ka vodi, uz linijski odvod na spoljnoj strani ili uz upojnu zonu u zelenilu. Voda koja se vraća u bazen sa platoa nosi prašinu, kremu za sunčanje i travu, pa filter radi duplo više, a održavanje vode postaje skuplje. Ispod obloge se nalazi ono što odlučuje o trajnosti. Podloga mora biti nosiva i stabilna, jer se u zoni oko školjke tlo često nasipa posle iskopa i nastavlja da se sleže još godinu ili dve. Ako se kamen položi prerano, na nedovoljno zbijen nasip, prvo sleganje raspukne fuge oko celog obima. Za lepljene izvedbe koristi se lepak za spoljnu upotrebu i za prirodni kamen, sa punim nanosom bez šupljina, jer voda koja se skupi ispod ploče zimi pravi led i odvaja je od podloge.
Hlorisana voda i slana voda deluju drugačije. Hlor u koncentracijama koje se koriste u bazenima ne razara kamen naglo, ali tokom godina isušuje površinu i može da izbledi pojedine tonove. Slana voda je zahtevnija, jer kristali soli ulaze u pore i pri isušivanju se šire, pa se kod slanih bazena traže materijali sa vrlo niskim upijanjem. U oba slučaja impregnacija je obavezna i obnavlja se redovno, po pravilu na početku svake sezone, kada se ionako radi priprema bazena. Mrlje oko bazena najčešće nemaju veze sa vodom iz bazena. Dolaze od krema za sunčanje, od ulja, od opalog lišća koje se ostavi da truli na mokroj površini i od metalnih predmeta koji zarđaju na kamenu, kao što su ležaljke sa oštećenim nogama i saksije bez podmetača. Sve to se rešava lako ako se očisti brzo, pa vredi imati naviku da se plato ispere na kraju dana kada je bilo mnogo sveta.
Najlepši bazeni retko su najskuplji, ali su gotovo uvek najbolje isplanirani. Ono što ih izdvaja je odnos između vode, kamena i zelenila. Ako plato ide od ivice bazena do ograde u kontinuitetu, dobija se velika tvrda površina koja leti zrači toplotu i deluje surovo. Kada se plato zadrži na širini koja je stvarno potrebna za kretanje i ležaljke, a ostatak prepusti travi, niskom zelenilu ili pojasu oblutka, ceo prostor postane mekši i prijatniji, a i troši manje kamena. Prelaz sa kamena na travu radi se ivičnjakom, jer bez njega zemlja i trava vremenom pređu preko ivice i naprave neuredan rub. Oko stabala i uz ogradu dobro dođe pojas sitnog oblutka, koji prima vodu, sprečava blato i olakšava održavanje. Rasveta se predviđa pre nego što se kamen položi, kao i cevi za eventualni tuš ili slavinu na platou, jer se posle završene obloge svaka nova instalacija plaća razbijanjem onoga što je upravo završeno.
Prirodni kamen je materijal koji zadržava svoja svojstva decenijama i otporan je na habanje i spoljašnje uticaje.
Svaki komad kamena ima jedinstvenu strukturu i boju, što prostoru daje prirodan i nenametljiv vizuelni identitet.
Kamen ne zahteva složeno održavanje i pogodan je za prostore koji su u svakodnevnoj upotrebi.
Za prodaju i ugradnju prirodnog kamena za zidove, fasade i spoljašnje površine možete nas kontaktirati putem brzog upita, zahteva za ponudu ili direktno telefonom. Pomažemo pri izboru odgovarajuće vrste kamena i načina ugradnje, u skladu sa namenom i uslovima korišćenja.
