You have 0 items in your cart
0
Ograda je prvo što prolaznik vidi na kući. Stubovi i zidić od prirodnog kamena daju utisak solidnosti i lepo se slažu sa zelenilom dvorišta. U beogradskim naseljima sa kućama, od Banovog brda do Ripnja, kamen na ogradi je sve češći prizor. Ipak, ograda je izložena kiši, mrazu i suncu sa svih strana. Ono što se ne vidi, od temelja do kape na vrhu stuba, odlučuje koliko će trajati.
Kamen na ogradi ne bledi, ne traži farbanje i ne trune kao drvo. Kombinuje se sa metalnom ispunom, drvenim letvama ili panelima, pa ograda dobija i čvrstinu i lakoću. Kamena obloga stubova može da sakrije betonski ili zidani stub koji nosi kapiju. Dvorište sa kamenom ogradom izgleda dovršeno i kada je ostalo uređenje skromno.
Najčešće se biraju rock face, bunja, sečena cigla i štanglice. Rock face daje snažan izgled i pravilne linije. Bunja se bira za rustične kuće i vikendice. Sečena cigla i štanglice daju moderniji izgled i lepo se slažu sa antracit metalnom ispunom. Boja se bira prema fasadi, crepu i okolnom zelenilu, a ne izolovano.
Kameni zidić je težak, pa mora imati trakasti betonski temelj ispod linije smrzavanja. Ako temelj nije dovoljno dubok, zemlja koja smrzava i odmrzava pomera zid i u njemu se pojave pukotine. Kod kosog terena temelj prati nagib u stepenicama. Ugradnja prirodnog kamena u Beogradu na ogradi počinje zapravo kod geometra i kopanja, a ne kod izbora boje.
Većina modernih ograda ima noseći stub od armiranog betona ili blokova, a kamen je obloga. Stub nosi kapiju i ispunu, dok kamen štiti i ukrašava. Kamen se lepi lepkom za kamen namenjenim spoljnoj upotrebi, otpornim na mraz. Kod težeg kamena dodaju se ankeri ili mrežica. Šarke za kapiju i nosači za interfon postavljaju se pre oblaganja, kako se kamen ne bi bušio kasnije.
Pokrivna ploča ili kapa na vrhu stuba i zidića sprečava da kiša ulazi u kamen odozgo. Ploča treba da bude malo šira od zida i da ima okapnicu, žleb sa donje strane koji tera vodu da kaplje dalje od lica zida. Bez nje voda se sliva niz kamen, ostavlja tragove kreča i zimi razara fuge. Kape se prave od iste vrste kamena ili od granita u kontrastu.
Fuge na spoljnoj ogradi trpe vodu i mraz više nego na fasadi. Koristi se fug masa za kamen otporna na vlagu i mraz, u boji koja prati kamen. Kod suvog sloga, gde se kamen slaže bez vidljivih fuga, lepak mora potpuno ispuniti poleđinu. Šupljine iza kamena skupljaju vodu, koja zimi smrzava i odvaja ploču od zida.
Na placevima u Beogradu, posebno na obodima grada, ograda često stoji na potpornom zidu koji drži zemlju. Taj zid mora imati drenažu sa zadnje strane i otvore za oticanje vode, jer pritisak vode može da ga nagne. Kamen na takvom zidu je obloga betonske konstrukcije. Ozbiljan potporni zid treba da isprojektuje stručna osoba.
Najčešća kombinacija u novijim kućama je kameni zidić visine oko pola metra, kameni stubovi i metalna ispuna u antracit boji. Drvene letve između kamenih stubova daju topliji izgled, ali traže održavanje. Puni metalni paneli obezbeđuju privatnost. Metal se ugrađuje u stub preko pločica i ankera, nikad direktno u kamen.
Kamena ograda se pere vodom i četkom jednom godišnje, a mahovina i lišajevi na severnoj strani uklanjaju se sredstvima za kamen. Visok pritisak vode može da ispere fuge i ošteti meki kamen. Pukotine u fugama popravljaju se odmah, pre zime. Impregnacija kamena na ogradi smanjuje upijanje vode i prljanje od puta.
Rok zavisi od dužine ograde, vrste kamena i toga da li se radi i temelj. Kod nepravilnog kamena posao je sporiji jer se svaki komad prilagođava. Temelji moraju odstojati pre nego što se zida i oblaže. Najbolje vreme za radove je proleće i rana jesen, kada nema mraza ni velike vrućine koja brzo suši lepak.
Kamena ograda je investicija za generacije, ali samo kada su temelj i kapa urađeni kako treba. Lepa obloga na lošoj konstrukciji ne traje.
