Terasa preko dana radi na četrdeset stepeni, noću se ohladi za dvadeset, zimi joj u pore uđe voda koja se zaledi, a u martu je isperete i krenete iz početka. Materijal koji je savršen u dnevnoj sobi tu može da se raslojava već posle druge zime, i to nije mana kamena nego posledica pogrešnog izbora. Kamen za terasu se zato bira po dve stvari pre svega ostalog, po tome kako podnosi mraz i po tome kako se ponaša kada je mokar. Boja, format i cena dolaze tek posle toga. Ako se taj redosled ispoštuje, terasa vam je gotova jednom za ceo život. Ako se preskoči, prva ozbiljna zima pokaže sve.
Mraz sam po sebi ne razara kamen. Razara ga voda koja je ušla unutra i tamo se pretvorila u led, jer led zauzima više prostora nego voda. Gust materijal primi malo vode i praktično ne oseti ništa, porozan primi mnogo i kroz ciklus smrzavanja i otapanja polako gubi površinu. Zbog toga se za spolja traži potvrda o mrazootpornosti, koja se dobija ispitivanjem kroz veliki broj ciklusa. Dobavljač koji vam isti materijal nudi za kupatilo i za terasu bez ijednog tehničkog podatka verovatno nije razmišljao o vašoj trećoj zimi.
Polirana površina napolju izgleda odlično tačno do prve kiše. Posle toga postaje klizalište, a terasa je mesto po kome se trči bosonog, nosi poslužavnik i izlazi u papučama. Za spolja se koriste obrade koje zadržavaju hrapavost i kada su mokre, dakle brušena, peskarena, plamenirana i antikovana, koja daje blago talasastu površinu prijatnu pod stopalom. Klizavost se izražava preko klasa otpornosti na klizanje i za terase, prilaze i zone uz vodu traže se više klase. Kod natkrivenih terasa do kojih kiša ne dopire izbor je slobodniji, ali ni tu polirano nije praktično, jer se na njemu vidi svaki trag prašine i svaki otisak.
Travertin je zato toliko čest na spoljnim površinama. Svetliji tonovi se na suncu znatno manje zagreju od tamnih, pa se po njemu hoda bos i u podne, što kod terase uz kuću ili uz vodu odlučuje hoćete li je koristiti leti ili zaobilaziti. Za napolje se uzima nepopunjena ili delimično popunjena varijanta sa antikovanom obradom, jer prirodne šupljine dodatno hvataju stopalo. Sečeni pločasti kamen ide u drugom pravcu, pravilni formati, ravne ivice, ujednačena debljina i miran raster koji lepo pristaje uz savremene kuće. Lomljeni kamen za popločavanje je treća priča, nepravilni komadi koji se slažu kao slagalica, šire fuge, topao i rustičan izgled koji savršeno stoji uz staru kuću, vinariju ili vikendicu.
Najskuplje greške na terasama nisu u kamenu, nego u onome što je ispod njega. Prva stvar koju vredi zapamtiti glasi da kamen i fuge nisu vodonepropusni sloj. Voda uvek nađe put kroz fugu, i to je normalno. Zaštitu od prokišnjavanja mora da obezbedi hidroizolacija ispod obloge. Kod terase iznad dnevne sobe ili iznad garaže to je najvažniji sloj u celoj konstrukciji, a njegov propust se otkrije tek kada se pojavi mrlja na plafonu ispod. Sanacija tada znači skidanje kompletne obloge, pa se ušteda na izolaciji vrati kroz ceo posao ponovo.
Druga stvar je pad. Voda mora da ima kuda da ode i to bez zadržavanja, pa se terasa izvodi sa padom od oko jedan i po do dva odsto, usmerenim od kuće ka slobodnoj ivici ili ka linijskom odvodu. Ravna terasa skuplja lokve, a lokva zimi postaje led koji razara fuge. Treća stvar su dilatacije. Kamena površina na suncu se širi, noću se skuplja, i ako joj se ne ostavi prostor, napon izađe napolje tako što se ploča izdigne ili fuga pukne. Zato se dilataciona fuga izvodi uz zid kuće, uz stubove, uz ogradu i kroz samo polje, i puni se trajno elastičnim materijalom otpornim na sunce, nikada krutom masom.
Ivica terase je mesto sa koga voda kaplje i gde se kamen najpre okrzne. Rešava se ivičnom pločom sa oborenom ili zaobljenom hranom, a kod terase na visini elementom sa okapnicom, koja odvaja mlaz od fasade ispod. Bez tog detalja voda se sliva niz čelo terase i za dve godine ostavi tamne tragove na zidu, pa se često misli da je fasada loša, a problem je u nedostatku jednog profila. Kod terase u nivou dvorišta ivica se rešava kamenim ivičnjakom, koji drži podlogu i daje čistu granicu prema travi. Boja nije samo pitanje ukusa. Tamni materijali na južnoj i zapadnoj strani leti dostignu temperaturu po kojoj se ne može hodati, a toplotu vraćaju i u prostor iza staklenih vrata. Svetliji tonovi ostaju prijatni i vizuelno šire prostor. Ako vam se tamniji kamen ipak sviđa više od svega, vredi unapred predvideti pergolu ili natkrivanje bar nad delom terase koji se koristi tokom dana, pa da izbor ostane vaš, a terasa upotrebljiva.
Kamena terasa ne traži mnogo, ali traži da se ne zaboravi. Lišće se uklanja pre nego što počne da se razgrađuje, jer trulo lišće ostavlja tamne mrlje koje kasnije treba skidati hemijom. Površina se s vremena na vreme ispere vodom i opere blagim sredstvom. Na severnoj strani i u senci pojavljuju se zelene naslage, alge i mahovina, a one se rešavaju namenskim sredstvom, nikako čeličnom četkom koja izgrebe kamen i tako mu napravi još bolju podlogu za sledeće naslage. Zimi je najvažnije pravilo da se izbegava so za odmrzavanje. So razara fuge, ostavlja beličaste tragove i ubrzava propadanje površine, a pesak radi isti posao bez posledica. Lopata sa metalnom ivicom ostavlja ogrebotine, pa je plastična bolji izbor. Uz ovakav režim, kamena terasa posle deset godina izgleda kao posle prve, samo sa nešto tišom bojom, i upravo ta patina je ono zbog čega se ljudi i vraćaju prirodnim materijalima.
Prirodni kamen je materijal koji zadržava svoja svojstva decenijama i otporan je na habanje i spoljašnje uticaje.
Svaki komad kamena ima jedinstvenu strukturu i boju, što prostoru daje prirodan i nenametljiv vizuelni identitet.
Kamen ne zahteva složeno održavanje i pogodan je za prostore koji su u svakodnevnoj upotrebi.
Za prodaju i ugradnju prirodnog kamena za zidove, fasade i spoljašnje površine možete nas kontaktirati putem brzog upita, zahteva za ponudu ili direktno telefonom. Pomažemo pri izboru odgovarajuće vrste kamena i načina ugradnje, u skladu sa namenom i uslovima korišćenja.
