Ima jedna stvar koju svako primeti kad prođe kroz naselje sa novim kućama. Fasade su uglavnom iste, razlikuju se po nijansi, a posle desetak godina i to prestane da bude razlika, jer sve pobledi u sličan ton. Kamena fasada se ponaša drugačije. Ne bledi, ne ljušti se, ne traži krečenje na svakih nekoliko godina i ne menja izgled u zavisnosti od toga koliko je zima bila oštra. Ono što se sa njom događa jeste patina, dakle blago smirivanje boje, i to je jedina promena koju ćete videti.
Druga prednost je opipljiva u sekundi, a to je tekstura. Ravna fasada reflektuje svetlost ravnomerno i ostaje vizuelno tiha. Kamen razbija svetlost, pravi senke koje se menjaju tokom dana i daje objektu dubinu. Zbog toga se kamen često ne stavlja po celoj kući, nego na deo koji treba da nosi karakter, na primer na prizemlje, na ulaznu zonu, na stubove terase ili na jedan istaknuti zid. Rezultat je kuća koja se pamti, a trošak ostaje u razumnim granicama.
Ovo su četiri pojma koja kupci najčešće ne znaju, a upravo oni odlučuju kako će fasada izgledati. Rock face je obloga sa grubo obrađenim, izbočenim licem, dakle kamen koji izgleda kao da je tek otkinut iz stene, dok su mu ivice pravilno sečene. Kombinacija je zanimljiva jer se dobija divlja tekstura u urednom rasteru. Koristi se tamo gde se želi snažan, masivan utisak, na soklama, na potpornim zidovima i na velikim fasadnim površinama.
Bunja ide korak dalje u tom pravcu, sa izraženijim reljefom i dubljim senkama, pa se najčešće bira za kuće u tradicionalnom duhu, za vinarije, restorane i objekte gde se traži rustičan izgled. Štanglice su tanke izdužene trake kamena koje se slažu u horizontalne redove, i one su danas najtraženije za savremene kuće, jer daju linearan i miran ritam koji lepo stoji uz velike staklene površine i ravne krovove. Sečena cigla je poseban šarm za sebe, pogotovo u kombinaciji sa kamenom, i odlično radi na ulaznim zonama, unutrašnjim dvorištima i na delovima fasade koji treba da budu topliji.
Lepa obloga koja se posle pet godina odvoji od zida nije lepa obloga. Fasadni kamen radi u najtežim uslovima koje imamo, jer na njega istovremeno deluju sunce, kiša, vetar, mraz i sopstvena težina, i to na vertikalnoj površini sa koje sve teži da padne. Zbog toga se za fasadu koriste isključivo mrazootporne vrste, u debljini prilagođenoj formatu i visini, i uz podlogu koja je pripremljena kako treba.
Podloga mora biti nosiva, čista i ravna. Kamen se ne lepi preko starog maltera koji odzvanja šuplje, preko prašnjave površine ni preko sveže neosušenog zida. Lepak mora biti namenjen prirodnom kamenu i odgovarajuće klase za spoljnu upotrebu, a nanosi se tako da ispod pločice ne ostanu šupljine, jer se u njima skuplja voda koja zimi radi svoj posao. Kod većih formata i kod većih visina uz lepak idu i mehanička pričvršćenja, dakle ankeri i sidra, koja preuzimaju težinu i sprečavaju da obloga zavisi samo od lepka. Sve ovo se ne vidi kad je fasada gotova, i upravo zato se na tome najčešće i štedi.
Sokla je donja zona fasade i prolazi kroz najgore. Prima prskanje kiše koja se odbija od terena, sneg koji se nagomila uza zid, vlagu koja dolazi iz tla i soli u zimskom periodu. Zbog toga se za soklu bira materijal sa što nižim upijanjem, u većoj debljini, a ispod njega se izvodi hidroizolacija koja sprečava da kapilarna vlaga ulazi u oblogu. Kamena sokla ima i praktičnu ulogu pored estetske, jer štiti najizloženiji deo zida od mehaničkih oštećenja, od kosilice do dečjih bicikala. Detalji oko otvora odlučuju o utisku više nego sama površina. Prozorski parapeti izvode se sa padom i sa okapnicom sa donje strane, kako bi voda kapala u vazduh umesto da se sliva niz zid. Bez okapnice se ispod svakog prozora za nekoliko godina pojavi tamna traka koja kvari celu fasadu. Uglovi se rešavaju posebnim ugaonim elementima ili preklapanjem, nikada spajanjem dve ivice pod pravim uglom bez obrade, jer se takav ugao prvi okrzne. Špaletne oko vrata i prozora daju dodatnu dubinu i vredi ih predvideti unapred, dok se još crta raspored.
Fuga je element koji menja izgled fasade više nego što ljudi očekuju. Tanka i tamna fuga daje zbijenu, gotovo monolitnu površinu. Šira i svetlija fuga odvaja svaki komad i naglašava ritam. Postoji i slaganje bez vidljive fuge, gde se komadi nižu jedan uz drugi, i ono daje najmirniji, najsavremeniji rezultat, ali traži precizno sortiranje i strpljivog majstora. Za spoljnu upotrebu fuga mora biti otporna na mraz i mora imati određenu elastičnost, jer fasada radi sa temperaturom.
Poslednja stvar je mera. Kuća obložena kamenom od temelja do krova ume da deluje teško i zatvoreno, naročito ako je materijal tamniji. Najbolji rezultati se po pravilu dobijaju kombinacijom, dakle kamen na delu površine i mirna glatka obrada na ostatku, ili kamen u prizemlju i svetla fasada na spratu. Takav odnos daje objektu čvrstinu dole i lakoću gore, i to je princip koji radi i na maloj kući i na velikoj zgradi. Ako niste sigurni koliko je dovoljno, obično je manje nego što se prvo pomisli.
Prirodni kamen je materijal koji zadržava svoja svojstva decenijama i otporan je na habanje i spoljašnje uticaje.
Svaki komad kamena ima jedinstvenu strukturu i boju, što prostoru daje prirodan i nenametljiv vizuelni identitet.
Kamen ne zahteva složeno održavanje i pogodan je za prostore koji su u svakodnevnoj upotrebi.
Za prodaju i ugradnju prirodnog kamena za zidove, fasade i spoljašnje površine možete nas kontaktirati putem brzog upita, zahteva za ponudu ili direktno telefonom. Pomažemo pri izboru odgovarajuće vrste kamena i načina ugradnje, u skladu sa namenom i uslovima korišćenja.
